"Вильям Шекспир. Сонеты (Пер.А.В.Велигжанин) " - читать интересную книгу автора

Каким ты был, известно небесам,
А прах могилой скрыт, и нет иного.

И если я воспел твой ясный свет,
И красоту, и твой небесный дар,
Не скажут ли потомки: "Лжёт поэт:
Сей свет и не светил нам никогда".

И от насмешек сморщится бумага,
Как старый дед, хвастун и мракобес,
Поэт, разгневан, схватится за шпагу,
И загрустит герой античных пьес:

Но если ты оставишь след на свете,
Ты дважды жив; в нём и - моём сонете.

#

18.

Shall I compare thee to a summer's day?
Thou art more lovely and more temperate:
Rough winds do shake the darling buds of May,
And summer's lease hath all too short a date:

Sometime too hot the eye of heaven shines,
And often is his gold complexion dimm'd;
And every fair from fair sometime declines,
By chance or nature's changing course untrimm'd;

But thy eternal summer shall not fade
Nor lose possession of that fair thou owest;
Nor shall Death brag thou wander'st in his shade,
When in eternal lines to time thou growest:

So long as men can breathe or eyes can see,
So long lives this and this gives life to thee.

#

18.

Позволь, сравню тебя и летний день?
Ты более красив, умерен также:
Ведь ветры рвут цветущую сирень,
А день пройдёт, и словно не был даже:

Порою солнце светит слишком ярко,
И часто этот жар - недобрый знак;
Бывает, гибнет тварь, когда ей жарко,